Garmiš Partenkirhen

Naziv ovog bavarskog grada potiče iz 1935. kada je Adolf Hitler spojio dva manja sela zbog održavanja Zimskih olimpijskih igara, te je do danas ostao takav. Često se na žalost stanovnika iz Partenkirhena ovaj grad naziva samo "Garmiš". Osim po Olimpijskim igrama, grad je poznat po zimskim sportovima, a najviše po skakaonicama. Nadomak Garmiš Partenkirhena se nalazi i najviši vrh Nemačke, Zugspitze (Cugšpice) sa svojih 2962 metara visine. 

Iz Beograda sam se ka ovom mestu uputio Wizz Air-om do Memmingena pa Nemačkom železnicom do cilja. Povratnu avionsku kartu sam dva meseca unapred platio 2300 dinara (sa uračunatim taksama i kabinskim prtljagom). Sada je situacija malo promenjena jer se i veći kabinski prtljag (mali kofer) naplaćuje 20 evra po povratnom letu, dok ranac možete i dalje nositi besplatno. Za Nemačke železnice, tj. vožnju po Bavarskoj najbolje i najjeftinije je uzeti Bavaria kartu koja košta 22 evra za jednu osobu, a za svaku sledeću se dodaje još 4 evra, i važi vam jedan dan (09h do 03h sledećeg dana, vikendom od ponoći do 03h narednog) neograničene vožnje vozovima i autobusima po Bavarskoj (izuzimajući privatne kompanije i brze vozove sa oznakama IC, EC, ICE, D, RJ, TGV, EN, CNL. Vozovi i autobusi kojima možete ići sa ovom kartom su sa oznakama: RB, RE, IRE, ALX, S-Bahn, BOB, RVO, SEV. Sve ove oznake ćete videti na redu vožnje Nemačke Železnice kada budete planirali putovanje. 

Iz Memmingena do Garmiša mi je trebalo oko tri sata vozom sa presedanjem u Minhenu. Vozovi su obično tačni u minut pa je relativno lako da isplanirate svoje vreme po Nemačkoj. Tipovi vozova su od starijih do novijih tako da ćete ili udobno putovati, ili vam neće raditi grejanje i kisnuće vam glava. Da, ima i toga u Nemačkoj. Kad sam se vraćao za Memmingen, upravo mi se to i desilo. Noćno život u Garmiš Partenkirhenu je relativno dobar, kakvom sam se nadao, super je bio. Ljudi veseli i na visini zadatka. Cene su za nas malo jače, ali podnošljive. Karta u gradskom autobusu je 1,50 evra, parče pice 2,60, porcija pileće salate u restoranu 8,00 evra, razglednice 0,50 evra, obrok u Mekdonaldsu oko 5,00 evra, Burger Kingu 6,00. Kod Železničke stanice postoji veliki LIDL market pa vam preporučujem da tamo kupujete hranu i piće za sebe gde se uvek na akcijama može naći svašta, kao npr. kačkavalj za samo 1,50 evra, pet snikersa za 1,10, čokolade za 0,30, litar soka za 1,00 evro. Cene pića u kafiću ne znam jer je moj domaćin bio darežljiv pa me je celo veče častio. Da, zaboravih da spomenem da sam u Garmišu spavao potpuno besplatno preko mreže Couchsurfing kao što obično i putujem. Idealna prilika da uđete u srž mesta u koje idete, upoznate lokalne ljude koji će vam pokazati lokalne stvari, otkrijti sve trikove, i pomoći koliko mogu. Naravno zauzvrat će tražiti isto od vas, nekada, u vašem gradu. Ako ne lično oni, neko drugi. 

Ono što trebate videti u Garmiš Partenkirhenu osim živopisnog gradskog jezgra, svih tih ušuškanih kućica, islikanih zidova i milion detalja, su svakako čuvene skakaonice, Partnachklamm klisuru koja je prelepa, ali i popeti se na neki od vrhova u blizini. Zbog vremena i guste magle nisam bio u mogućnosti da se dočepam nekog većeg vrha ali sam peške stigao na manji, odmag iza klisure, nekih sat i po vremena uspona, što je zbog snega i zimske idile bilo odlično iskustvo. Sa vrha sam se nazad do Olimpijskog stadiona vratio žičarom. Cene žičara vam se kreću od 50 evra za najviši vrh (uspon + silazak), 25 za niži vrh, i tako dalje. Ja sam svoju platio oko 8 evra u jednom pravcu. 

Na svakom putovanju otkrijete nešto novo, probate nešto novo, uglavnom zahvaljujći lokalnim ljudima koje upoznate, kod kojih spavate. Tako sam ja ovaj put probao Kazahstansku votku, domaću, probao kačkavalj sa premazom od smokve, čuveni koktel koji se služi samo u Garmišu, slušao zanimljivu muziku od koje mi je ova pesma zapala za uho. 

Nakon provedena dva zimska dana u Garmiš Partenkirhenu, uputio sam se preko Austrije do Fussena, koji je poznat po zamkovima Neuschwanstein i Hohenschwangau, kao i obližnjem jezeru među vrhovima. Ceo predeo je bajkovit, pogotovo zbog snega i zimske atmosfere. Jedina mana ovog mesta je preveliki broj turista. Tog dana sam za prevoz koristio opet Bavaria kartu, te me je ukupan prevoz sa avionom izašao 46 evra s obzirom da sam kartu delio sa još jednom osobom. Kada je više vas, cena pada, tako da može još jeftinije da se prođe. Pored troškova puta, za tri dana provedena u Bavarskoj, potrošio sam na hranu, ulaznice i ostalo još nekih 50 evra, što mu dođe oko 100 evra sve ukupno za produženi vikend sa sve prevozom, smeštajem i džeparcem, što i nije mnogo s obzirom na količinu onoga što sam video, upoznao, sreo. Ljudi su nešto najvrednije što možete sresti na putu, iako se verovatno nikada više nećete videti u životu, postaju deo njega, sitnice koje pamtite.